Fizioterapija u psihijatriji

Kada se borite sa mentalnim problemima, bavljenje fizičkom aktivnošću je najčešće jedna od poslednjih stvari koja bi vam pala na pamet da biste se osećali bolje. Međutim, postoje dokazi da je upravo vežbanje izuzetno korisno za psihičko zdravlje ljudi.

Istraživanje sprovedeno ove godine, objavljeno u “JAMA Psychiatry”, pokazalo je da je fizička aktivnost efikasna strategija prevencije depresije.

U 11 ispitivanja učestvovalo je 455 odraslih pacijenata starosti od 18 do 50 godina sa blagom  do umerenom depresijom kao primarnim poremećajem.

Analiza je objavljena u listu „Depression and Anxiety“ i za sada je ukazala na brojne prednosti fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje obolelih i značajan uticaj na njihovo lečenje, jednako kao i antidepresivi i psihoterapija.

Vežbanje unapređuje fiziološke i neurohemijske reakcije zbog kojih se ljudi osećaju dobro. Kada vežbate, mozak oslobađa endorfin, kao i dopamin i serotonin. Vrlo često su iste hemikalije deo antidepresiva.

Klijentima sa depresijom i anksioznošću, predlaže se umesto kardio vežbi da isprobaju trening snage jer kardio vežbe mogu povećati rad srca i doprineti vašoj anksioznosti a to nije cilj. Mnogi ljudi sa depresijom su rekli da je dizanje tegova napravilo veliki pomak u pozitivnom smeru.

Tu je i psihološka komponenta vežbanja zbog koje se osećamo dobro. Kada vežbate, poboljšavate svoje samopouzdanje, savladavate nove zadatke i upoznajete nove ljude. Postoji sinergija pozitivnih stvari koja se dešava.

Na putu borbe sa depresijom imaćete i problema ali to ne bi trebalo da vas obeshrabri. Proces nije linearan. Možete jedan dan ići na trčanje i osećati se dobro, a drugi dan se osećati potpuno suprotno od toga. Kako god, cilj je da povećate broj koraka koji pređete tokom jednog meseca i da na svaki taj korak budete ponosni. Započnite hodanjem po deset minuta dnevno i postepeno povećavajte. Sedam hiljada koraka dnevno je dobar cilj koji ćete na preporuku povećavati da 10.000 koraka dnevno.