Manuelna terapija

Postoji više teorija o nastanku funkcionalne blokade.

• Teorija  subluksacije. Ova teorija je najstarija (Palmer, 1934), a njeni zastupnici su hiropraktičari. Po njima, funkcionalna blokada nastaje usled pomeranja pojedinih pršljenova što oni nazivaju subluksacijom, a odstranjenje blokade manuelnim zahvatima nazivaju repozicijom.
• Teorija o uticaju degenerativnih promena. Sirijaks (Cyriax), De Sez (De Seze) i dr. smatraju da je manuelna terapija patogenetska terapija degenerativnih promena kičme, uključujući i herniju diskusa. Po njima, aspiracionim mehanizmom može se postići repozicija prolabiranih nukleusnih masa ili njihovo udaljavanje od živčanih elemenata, a refleksnim delovanjem na proprioceptore u mišićima, tetivama i zglobnoj čauri može se odstraniti bol i spazam mišića.
• Teorija o uklještenju meniskoida. Začetnici ove teorije su Eminiger (Emminiger) i Kos (Koos). Oni su pošli od pretpostavke da u intervertebralnim zglobovima postoje meniskoidi, vezivno tkivne tvorevine koje su jednim krajem fiksirane za zglobnu čahuru, a drugim zadebljanim krajem slobodno vise u zglobnoj šupljini i povećavaju kongruentnost zglobnih površina. Po ovoj teoriji, meniskoid se može uklještiti u zglobu, pri čemu se zglobna čahura utiskuje u zglobnu pukotinu i blokira „igru zglobova“. Manuelnim zahvatima udaljavaju se zglobna tela i zateže se zglobna čaura, tako da se meniskoid izvlači iz niše i vraća na svoje mesto.
• Neurorefleksna teorija. Ova teorija stekla je poslednjih godina veliku popularnost. Zastupaju je brojni autori. Navešćemo model neurorefleksne aktivnosti prema J. i V. Dvoržaku (Dvofžak, 1988). Usled nepravilnog položaja i opterećenja kičme (segmentna disfunkcija) nastaje iritacija mehanoreceptora tipa I u fibroznoj zglobnoj čahuri s refleksnotoničkim uticajem na aksijalnu muskulaturu i muskulaturu ekstremiteta. Mišićni tonus se povećava, a javljaju se i miotendinoze (fibrozni čvorići ili trake u mišićima i tetivama, naročito na njihovim insercijama). To još više pogoršava segmentnu disfunkciju i predstavlja dodatni impuls, koji u sadejstvu s mehaničkim, hemijskim i drugim štetnim činiocima deluje nadražajno na nociceptore u zglobnoj čauri. Javlja se bol i povećava se spazam mišića. Manipulacijom se postiže korekcija nepravilnog funkcionalnog položaja kičme i nadražaj mehanoreceeptora tipa II s presinaptičkom inhibicijom nociceptivne aktivnosti, koja verovatno nastaje oslobađanjem enkefalina u ćelijama želatinozne supstancije zadnjih rogova kičmene moždine. Na taj način, smanjuje se bol i spazam mišića i normalizuje se aktivnost receptora u zglobnoj čauri.

Mulligan koncept

Mulligan tehnika je praktičan koncept orjentisan na probleme u izvođenju pokreta nekog dela tela i komponenta je mnogih manuelnih terapijskih tehnika. Osnivač tehnike je Brajan Maligan sedamdesetih godina prošlog veka. Osnova tehnike je  Kaltenbornov princip o vraćanju fiziološke pokretljivosti u zglobu. Po Muliganu, povrede i istegnuća mogu biti rezultat manje promene položaja zgloba (elemenata koji čine zglob), koja kao takva uzrokuje smanjenu pokretljivosti zgloba a neretko postoji i bol.

Mulligan koncept u manuelnoj terapiji u svojoj srži ima mobilizaciju sa pokretom. Ova tehnika primenjuje se na svim zglobovima  i bazira se na pasivnom pokretanju zgloba u kombinaciji sa aktivnim pokretom od strane pacijenta u cilju vraćanja normalne pokretljivosti.

Koristi se za saniranje povreda koje su dovele do ograničenja pokreta, za pospešivanje obima pokreta koji se izgubio usled artritisa, za lečenje teniskog lakta, uganuća zgloba, probleme sa vratom, otoka i slično.

Primenjuje se kod akutnih bolnih stanja, kod saniranja dugotrajnih kontraktura a za cilj ima da omogući pokret bez prisustva bola. Mulligan koncept ima osmišljen sistem tehnika kod glavobolja izazvanih problemima u vratnoj kičmi koje daju veoma dobre rezultate. Takođe fantastične rezultate ima kod povreda kolenog zgloba, ramena, bola u zglobu kuka i „malih“ zglobova kao i ukočenosti u kičmi i vratu.

Primena tehnike je bezbolna i trenutno dovodi do olakšanja kao i obezboljenja problematične regije.Veoma često se javlja neočekivano dobar efekat već nakon prve terapije. Nastavak terapije uvek prate vežbe koje se daju da u kućnim uslovima pojačaju efekat same terapije.

Prilikom primene manuelne terapije, pridržavajući se osnovnih pravila, fizioteraput mora da poznaje sve kontraindikacije za tretman i stalno da ih se pridržava, vođen osnovnim pravilom da nikada ne izazove bol.

Ono što je jedinstveno ovom konceptu je mobilizacija kičmenog stuba koja se odigrava paralelno sa zigapofizalnim zglobovima.

Mulligan koncept je:

-primena transverzalnog klizanja između procesusa spinosusa kombinovano sa aktivnim pokretom kičmenog stuba.
-mobilizacija kičmenog stuba sa pokretima ekstremiteta (spinal mobilisation with limb movements – SMWLMs).
-pasivna oscilatorna mobilzacija nazvana „NAGs“ (natural apophyseal glides – prirodno apofizalno klizanje)
-asistirana mobilizacija sa aktivnim pokretom nazvana „SNAGs“ (sustained natural apophyseal glides – olakšano prirodno apofizalno klizanje)

NAGS

Kako se pokret klizanja uvek odvija paralelno sa površinom odgovarajućeg apofizalnog zgloba tokom tretmana, ova tehnika je dobila naziv NAGs – Natural Apophyseal Glides. NAGs tehnika obezbeđuje terapeutu da istovremeno procenjuje i tretira u zatvorenom kinetičkom lancu, u stojećem položaju, gde se kod većina pacijenata ispoljavaju simptomi. Muligan je opisao NAGs tehniku za tretiranje cervikalnog i gornje-torakalnog dela kičmenog stuba. Ova tehnika se primenjuje u sedećem položaju, dok se jastučetom ispod ramena obezbeđuje smanjenje napetosti u vratnoj regiji. Tehnika je uglavnom praćena vezanim, kontinuiranim i ritmičnim pokretima. Dok se pacijent obično nalazi u sedećem položaju, fizioterapeut se nalazi u udobnom stojećem položaju. NAGS se obično sprovodi kod starijih pacijenata i kod osoba sa akutnim povreda, kada ostali oblici terapija nisu postigli tako dobre rezultate. Ima široko indikativno područje. Ona je tehnika izbora kod mnogih akutnih zapaljenskih patoloških stanja.

SNAGS

Ostale Muliganove spinalne manuelne tehnike uključuju istovremenu primenu apofizialnog klizanja i punog fiziološkog obima pokreta. Kako ove tehnike podržavaju krajnji mogući obim pokreta do granice bola, a još uvek se prati klizanje površina apofizialnog zgloba, ove tehnike su dobile naziv SNAGs – Sustained Natural Apophyseal Glides. Uspešna primena ove tehnike je kod simptoma koji su provocirani pokretom, dok ovo nije tehnika izbora kod stanja velike napetosti. Ova tehnika se ne mora primeniti samo u weight bearing position- stojećem ili sedećem položaju, već i u ležećem ili klečećem položaju.

MWMS

MWM – mobilisations with movment – predstavlja simultano izvođenje tehnika klizanja i fiziološke pokretljivosti zgloba. Ove tehnike su primenjive na kičmenom stubu i na svim zglobovima gornjih i donjih ekstremiteta i daju odmah vidljive rezultate. Mobilizacija sa aktivnim pokretom je samo jedna od komponenata Muliganovog koncepta.

Muligan smatra da je njegov koncept nov i jedinstveni prilaz, ako:

– se tehnike primenjuju u sedećem ili stojećem položaju (položaj kada je kičmeni stub opterećen – weight bearing position)

– se primenjuje mobilizacija sa aktivnim ili pasivnim fiziološkim pokretom

– su tehnike primenjive na sve zglobove kičmenog stuba

– tehnike ne izazivaju bol (kada se primene pravilno i kada su indikovane)

– tehnike dozvoljavaju terapeutu da brzo proceni da li su indikovane i da li će postati sastavni deo tretmana.

Fizioterapeut prema stanju pacijenta i dobijenim efektima sam bira tehnike, SNAGs (za kičemni stub) i MWMs (za ekstremitete).

Maitland koncept

Maitland koncept koristi se u manuelnoj terapiji i podrazumeva poseban način razmišljanja i specifičan terapeutski pristup. Maitland je sveobuhvatan koncept koji čine veoma precizna dijagnostika uz kompletan funkcionalan status pacijenta uključujući razne neurološke i neurodinamičke testove kao i terapiju koja se određuje individualno prema svakom pacijentu u zavisnosti od problema koji je detektovan.
Krajnji cilj je definisati šta izaziva bol pri pokretu i kretanju, a zatim i poboljšati funkcije lokomotornog sistema, te otkloniti bolna stanja u kičmi ili perifernim zglobovima. Primena pokreta i pritiska koji terapeu sprovodi su precizno određeni u smislu pravca, jačine pritiska i dužine delovanja tog pritiska na zglob.

Posebnost ovog izvanrednog koncepta koji se može odmah primeniti u praksi jeste mogućnost doziranja primenjenog pokreta kroz pet stepeni pasivne pokretljivosti. Sledeća karakteristika se odnosi na specifičan način razmišljanja odnosno fizioterapeutsku procenu koja se deli na fizioterapeutski nalaz i fizioterapeutski tretman koji se individualno prilagođavaju pacijentu. Procena se sprovodi u dve etape. Prva je subjektivni nalaz gde terapeut ciljanim pitanjima dolazi do prve hipoteze uzroka problema ,a zatim ide objektivni nalaz gde terapeut različitim testovima potvrđuje prethodne hipoteze ili postavlja nove.

Fizioterapeutski tretman kod Maitland terapije se sprovodi tehnikama pasivne mobilizacije, neurodinamskim tehnikama, istezanjem mišića i individualnim programom vežbi za svakog pacijenta.

Fantastični rezultati ovog koncepta se dobijaju kod najkomplikovanijih problema kao što su bol u leđima koji za posledicu ima bol i trnjenje duž cele noge (lumboišialgija) ili bol i ukočenost u vratu koji za posledicu ima trnjenje u ruci (cervicobrahialgija).

Emmett tehnika

Emmett tehnika je jedinstveni oblik manuelne terapije koji podrazumijeva primenu laganog pritiska prstima na određene tačke , koje se po autoru tehnike g. Ross Emmettu nazivaju ” Emmett tačke ”(Australija).  Vrlo je brza metoda koja pri aktivaciji pravog mišića daje povoljne rezultate čim se korekcija mišića (pritisak na mišić) sprovede. Učinak sprovedenog rada može se neposredno testirati – merenjem snage, pokretljivosti ili balansa. Mesta na kojima se radi pritisak su tzv. Emmett tačke, mesta preklapanja senzornih (receptornih) i mišićnih tačaka.Emmett metodom aktiviraju se  loši uzorci pokretanja i/ili ravnoteže, te se njihovim

otklanjanjem preko rada različitih struktura nervnog sistema, stvaraju na licu mesta novi obrasci kretanja, bez bola i s boljom ravnotežom – zavisno od kliničke slike i poteškoća koje nam prezentuje pacijent. Osim neposrednog rezultata na korekciju mišića (koji bude facilitiran ili relaksiran zavisno od  odgovora pripadajućih proprioceptora), primenom ove metode nastoji se delovati i na dugoročniji boljitak pacijenta preko otpuštanja mišićne i fascijalne napetosti, te na podsticanje lučenja prirodnih endorfina, poboljšanja cirkulacije i limfne drenaže.

McKenzie metoda

McKenzie metoda se razlikuje od drugih zato što je primarno lečenje aktivno samoizlečenje, a ne samo sama intervencija terapeuta. Tokom pregleda koriste se položaji i pokreti kojima pacijent može uticati na svoje simptome. Redovna svakodnevna primena samotretmana trebala bi pacijentu omogućiti kontrolu smetnji, a samim tim i nezavisnost od terapeuta. McKenzie metodu  treba shvatiti kao spoj manuelnog tretmana i aktivnog učešća pacijenta po prethodno primljenim uputstvima fizioterapeuta. Cilj je smanjenje ili potpuno uklanjanje tegoba i bola te povećanje mobilnosti kičme i jačanje pripadajuće muskulature.